''Zapravo, objavljivanje čitavom svetu svojih najintimnijih aspekata života danas je najnormalnija pojava, koja se čak češće vrednuje pozitivno nego negativno, jedino što je kontekst ovog puta nešto drugačiji'' Verovatno nismo daleko do dana kada ce se, ono sto se danas smatra intimom, odvijati unutar medijskog sistema. Mozemo ocekivati na primer TV emisije u kojima ce voditeljke odnosno voditelji na delu demonstrirati vestine zavodjenja gostiju odnosno gosci. Tema emisije, recimo nekakva politicka tema, tu bi funkcionisala samo kao fasada, a sustina emisije bi bila posvecena ispunjavanju intimnih, emotivnih i ostalih potreba tzv. voditeljki, voditelja, i njihovih gostiju. Mi gradjani bi naravno za to morali da placamo pretplatu. Pretplata je novcana naknada koju bi ovi glumci, odnosno voditeljke i njigovi gosti, to jest analiicari i politicari, dobijali za ulozeni i potroseni rad. dale oni prethodno moraju da se doteraju, napudraju, nafarbaju, nakindjure i tako spremne krecu u fatalno zavodjenje analiticara, politicara koji tako zavedeni zaborave na samu politiku. Sve to neko mora da plati, taj neko smo mi.

Iz dana u dan, sve mi se vise cini da je Teokratija jedino resenje za ovaj svet.
Dilema je samo u tome, da li je bolja ona iranskog ili ona talibanskog tipa.

Gospodine Sekuliću, ali kako to da vi koji delite sa drugim ljudima isti taj školski i medijski sistem uspevate da otkrijete pravu prirodu totalitarizma i kako to da vi niste pripadnik te konzumerske mase. Da li je ta samozvana elita koja zna šta je dobro (ili nije) da narod gleda dobijala specijalno obrazovanje poput Platonovih filozofa-upravljača za razliku od konzumerske mase koja je dobila samo masovno obrazovanje i masovne medije? Pa slobodna glava je upravo ona koja će da izinterpretira ceo socijetalni sistem na način na koji ona želi. Ako čovek postane običan "konzument", to je slobodno izabrao. Dokaz da taj izbor nije nužnost su upravo oni ljudi koji su u istom sistemu izabrali da postanu "antikonzumenti". Ljudi koji ne dele naše televizijske preferencije mogu da nam se ne sviđaju i možemo da ih žalimo, ali nemamo pravo da govorimo kako su oni to postali zbog nedostatka slobode. Time samo između redova govorimo da smo mi pametniji od njih i da treba da ih naučimo tome kako se zaista koristi sloboda. Možda ja tu ideju i mogu da shvatim kao dobronamernu (uz sav napor mog čula za empatiju), ali time, boreći se protiv "prikrivenog totalitarizma" (koji nije baš totalan, jer smo mu mi eto izmakli), uvodimo stvarni totalitarizam oličen u etičkim komisijama koje spominje autorka, pomoću kojih ćemo naše nesposobnije sugrađane naučiti kako se pravilno gleda televizija.

Mislim da bi čitaoci trebali da ostavljaju komentare na tekst a ne na komentare komentara jer bi to moglo da ide u nedogled.(Mada možda upravo količina komentara svedoči o intrigantnosti članka)

Okruženje koje podstiče na intelektualni napor iznedriće veći broj slobodoumnih ljudi od onog koje je zatrpano medijskim smećem i školama koje služe da se ne nauči ništa, ili bar ništa tačno. Mada i u drugom slučaju neko "izmakne", broj je srazmerno okolnostima manji. Ne, nisu potrebne "etičke komisije", koristilo bi i da državna televizija ne mora da igra tržišnu utakmicu, takmičeći se u primitivizmu sa velikom braćom (svi programi koji gledanost povećavaju pomeranjem normi ponašanja). Pobediti u njihovoj igri znači izgubiti sebe. Jer VB nisu provalila Berlinski zid samo da bi zgrnula dolare prodajući neku novu vatrenu vodu raspomamljenim domorocima. Velika braća ciljno menjaju kulturni identitet "novooslobođenim" narodima i time čine integralni deo imperijalne strategije Zapada. Pravo pitanje glasi: Da li je Putinov stav, da je medijski prostor javno dobro, stav paranoičnog diktatora ili odbrana od onog što je procenjeno kao realna opasnost.